Comments on: KANSKA GOLGOTA

By: Kristina

Kristina — Thu, 07 Jun 2007 13:16:56 +0000

Moje prvo putovanje nakon rata u inostranstvo bilo je u Minhen.Okolnosti su bile takve da sam ja od Minhena vidjela H&M, C&A, Beneton, Zaru i još neke objekte snadbjevene još nekom robom još neke modne marke
Vratila sam se potpuno očajna i nakon deset dana sam dobila poziv za odlazak u Berlin,što je stiglo kao dar s neba.
Tako isto nakon ove kanske golgote doživljavam i Novi Sad.

By: Tatjana

Tatjana — Thu, 07 Jun 2007 10:16:13 +0000

A ja ti uopšte nisam u toku sa tim. Nisam uspela ni da zauzmem stav. osim navijački. Neka se sve lepo događa u Novom Sadu. volim to.

By: Kristina

Kristina — Tue, 05 Jun 2007 21:53:54 +0000

Pa draga Aleksandra, bas mi je drago da si mi dosla u goste.
Ja, zbog ljubavi prema Novom Sadu, tačnije zbog par osoba koje tamo žive sam odmah poslala mail festivalskoj direkciji s pitanjem na koji način se mogu akreditovati.
Oni su bili ljubazni i odmah odgovorili što mi je nekako dobar znak.
Potrudiću se i baš bih voljela da dođem i voljela bih da sve to skupa bude kako treba, jer to Vojvodina zaslužuje.
Ja upravo volim takve festivale i sve to može biti mnogo dobro ali do momenta kad nekome ne padne na pamet da to ujedno bude i glamurozno, ali neće, barem ne prvih pet godina.
Prošle godine sam bila u Prizrenu na Dokufestu i ostala u čudu kad sam vidjela kako može funkcionisati festival na agregat…

By: aleksandra

aleksandra — Tue, 05 Jun 2007 20:06:44 +0000

U stvari: bila sam u Motovunu. Ne znam samo kako sam to uspela da zaboravim…

By: aleksandra

aleksandra — Tue, 05 Jun 2007 20:01:49 +0000

Je l` planiraš dolazak u NS od 3. do 8. jula, na Filmski festival Srbije?

Neće biti ni Breda ni Anđeline, ali ko zna, možda bude zanimljivo?

Ne propagiram (iako su moji bliski prijatelji uključeni u organizaciju), nego onako, dobro je utiske čuti od nekoga ko poznaje druge filmske festivale. Ja nikada nisam bila ni na jednom, osim na pretužnoj Novosadskoj areni (mislim da ni setna ironija Gorana Markovića ne bi uspela da poetizuje taj užas od događaja, ali stvarno).

By: Tatjana

Tatjana — Fri, 01 Jun 2007 11:23:02 +0000

Ja sam Nemanju Kusturicu potpuno apstrahovala. On je za mene potpuno irelevantna fizička pojava. Nisam u stanju ni da se nerviram, onda znaš.

ali, on je dovoljno učinio na sebi da svako ko ima vremena treba da ga pljune. Makar i rekreativno. Što se mene tiče, nedostojan je i moje pljuvačke.

By: Kristina

Kristina — Fri, 01 Jun 2007 11:19:37 +0000

Draga moja, sad kad si se ti oglasila lakse mi je nastaviti dalje
Smijala sam se ja i tada, pogotovo kad su nam iz naše ambasade javili da ćemo morati doći u Pariz po putni list da bi se uopšte mogle vratiti u Sarajevo.A ja nikada nisam bila u Parizu i mislim, evo prilike
Dok ja razmišljam o gradu svjetlosti i o tome kako ću do tamo stopom jer nemam ni centa, kućepazitelj zvoni na vrata i donosi pasoše.Kasnije, na susjednom balkonu, kod nagluve babe, pošteni lopovi bacili su i ostatak naših dokumenata.
Po mojoj Šerlok rekonstrukciji krađa je obavljena preko penjanja na balkon i ulaska kroz ”klizna” vrata na balkonu.
Stan je na trećem spratu i računam da su počinioci zlodjela bili u dobroj fizičkoj kondiciji.
Pomogla im je i gluva baba, jer nije čula kad su prebirali po našoj imovini na njenom balkonu.
Pomogao im je i moj san pravednika, mogli su i mene iznijeti da nemam sto kila
Najvažnije je da nisu odnijeli kameru…
Prije dvadeset godina sam prvi put uživo vidjela prave pravcijate klošare, oni koji žive na plaži, a kad malo zahladni vjerovatno se smjeste u kartonske kutije
Vidjela sam ih u Kanu prilikom turističkog obilaska svega što se nalazi na potezu Sarajevo-Barselona.
U Andori, u toaletu tržnog centra u kom sam po prvi put vidjela voće koje će kasnije kod nas doć tek za vakta Ante Markovića a neko ni tada, vidjela sam i dva zlatna prstena ostavljena na umivaoniku.
Mama mi je objasnila kako je to zapad i kako su ljudi civilizovani i kako niko neće uzeti te prstenove i kako će se vlasnik kasnije vratiti po njih.
Cijeli život sam se rukovodila tim ”andorskim primjerom” i nikada nisam uzela nešto tuđe.
Vjerovatno ovi moj lopovi nisu niakda bili u Andori
Nego, ne kažeš ništa za Kustu, D. me je naružio usmeno kad je vidjeo, kaže zamjeriće mi drugi, ko sam ja da o Kusti sudim

By: Tatjana

Tatjana — Fri, 01 Jun 2007 04:22:36 +0000

::::Postoje stvari za koje mislim da je moguće da se samo meni dese i one za koje mislim da je nemoguće da se meni dese.::::

)) Draga, s kakvim nestrpljenjem sam čekala tvoj kanski putopis. Čekanje se isplatilo.

Postoje stvari koje se ne dešavaju svakome. Jednostavno. Kao što sam neki dan pročitala vesticu da je na nekom eksprimentu dokazano da postoje talični ljudi koji su taličniji od ostalih.

Moj muž se povređuje samo na levoj strani.

Ovo tvoje putešestvije će tek dobiti svoju vrednost. Kada budeš bila sposobna da mu se nasmeješ i usvojiš bez rezerve, sa svim događajima koji će tada imati emoitivnu vrednost.

Nisam nikad bila u Kanu. Doduše, ni u Francuskoj. Ne znam kako se to desilo, ali eto.Valjda zato što postoje države u koje nikada neću otići. Već ovde sam u stanju da ti zavidim