Jer jednoj tridesetogodišnjoj uspešnoj slobodnoj ženi možda pokoja noć prođe u razmišljanju kada bi i da li bi trebala brinuti o udaji jer…ko zna…dok jedna tridesetogodišnja uspešna majka jednogodišnjeg bebca, po koju noć provede pokušavajući da se seti šta to beše unconditional freedom…..zato majka vam kaže uživajte:)

http://www.amazon.com/Marriage-History-How-Love-Conquered/dp/014303667X

Neki dan srećem drugaricu, i puna entuzijazma i elana joj saopštavam kako sam dobila posao, a ona mi odgovara sa “Jel’?…pa, fino… A kad se udaješ?”
Do vraga, pa danas je lakše udati se nego naći posao!
Al’ ipak je ovo Balkan, i ljudi smatraju da bi nekom poput mene s 28 godina, udaja trebala biti pod MUST i URGENT.

Eh, da! Kad sam bila na razgovoru za posao, jedno od pitanja je bilo i da li mislim da jedna žena istovremeno može imati i karijeru i porodicu. Kad sam potvrdno odgovorila, tip koji me je intervjuisao je ladno pitao: “Jeste li sigurni?”

bslp, znam, sjećam se,ti si bio razlog mog vrtoglavog uspona na Blogotku

CyberCat , slažem se, i ovo što si zadnje rekla čini mi se da ima i svoju krajnost, a to je ulazak bez razmišljanja.

Marice, podsjetila si me da nakon pitanja o udaji idu pitanja o djeci, a svi zaboravljaju da je to dio paketa koji se zove nepristojna pitanja.
Podržavam tvoj raspored prioriteta

Iskreno, ja ne mogu da zamislim svoj zivot ni bez nekog koga cu da volim, ni bez dece. Moj zivot bez toga zaista ne bi bio totalno ispunjen. Karijera, uspeh i sl. meni bar, i jesu na drugom mestu. I ne mislim da to ima veze sa propagandom, nego jednostavno sa samom prirodom i potrebom za produzenjem vrste
Recimo, bas sinoc, sedimo s nekim ljudima i oni mi ponudili neki posao koji bi zahtevao da budem dosta na putu. Meni nije palo na pamet ni da ga razmatram. Razdvojenost od Miljana mi mnogo teze pada od osecanja da nisam samostalna i uspesna poslovna zena

E sad, ne znam kako se druge zene udaju, ali pritisak familije na tu temu je nesto sto realno postoji. Ja sam iz inata (e budale ) razmisljala da se nikada zvanicno ne udam, jer za moju porodicu bruka sto neudata zivim s Miljanom bila je jednaka bruci da sam sama u tim godinama. Posle zvanicne udaje su negodovali sto nisam promenila prezime, a vec dve godine slusam zvocanje na temu kako sam matora i treba da radjam decu

I iskreno verujem da vecina brakova i nastaje iz ljubavi, ali se veliki deo njih i raspada zbog ovog stalnog uplitanja familije, prijatelja i rodbine. Problem nije ljubav, problem je sto se svako nalazi prozvanim da bude teta-saveta i neshvatanja okoline da su: brak, deca, ljubav i sex intimna pitanja svakog coveka, te da svi ostali treba da se manu komentarisanja i uplitanja u tudju intimu, samim tim i postavljanja glupih pitanja “kada mislis da se udas?”