VELIKI BAL KOD SOTONE

PRVI PUT S KUSTURICOM NA JUTRENJE

 

KUSTENDORF LJETA GOSPODNJEG 2008.

Kad bih ovaj tekst pisala sutra, vjerovatno bi bolje izgledalo, ali ako ostavim da prenoći, onda će, znajući sebe, dobar dio ljutnje izvjetriti.
Zato, krećem odmah, da vas ne ostavim uskraćenim za kakvu pikanteriju koju su imali priliku doživjeti oni koji su bili dovoljno ludi da posjete privatni festival na privatnom posjedu Profesora, kako ga vole zvati ili Kuste, kako smo ga zvali, mi, kužni, iz Sarajeva , iz kog je otišao i koje je prekrižio.
Može on iz Sarajeva, ali Sarajevo iz njega nikada…
Kada mu je PR festivala rekao da dolazi novinarka Federalne televizije, nije bio oduševljen, naprotiv, rekao je : ” Odjebi to, ba. ”
Ni u Kanu me ne dočekuju raširenih ruku, pa idem tamo, analogno tome, zaputih se ja u Drvengrad, ako ništa , barem nije daleko.
A daleko je, vjerujte mi da jeste.
Daleko od svake logike, zdravog razuma, ljudskih svjetonazora.
Daleko od svake etike, taman onoliko koliko smo Emir i ja, iako često sjedeći za istim stolom, bili daleko jedno od drugog.
Zašto?
Najprije zbog toga što ja nemam problema s identitetom, hvala nebesima na tome, dok nisam upoznala Emira Nemanju Kusturicu Profesora i nekrunisanog mećavničkog cara, nisam ni znala koliko je važno da znaš ko si i šta si, da nemaš problema s tim, ni potrebu da to dokazuješ.
Ni na jednom mjestu na svijetu nisam vidjela toliko količinu podignutih po tri prista i po tri puta krštenja u svim potrebnim i bespotrebnim prilikama.
Maja Kusturica voli podići tri prsta kad joj recimo sin Stribor svira.
Stribor se voli tri puta prekrstiti kad je u restoranu, za stolom. Valjda molitva prije jela, šta li ?!
Emir, a boga mi i Nele, vole se prekrstiti na sceni, u vrijeme nastupa No smoking orkestra.
Dunju Kusturicu, ćerku Nemanje i Maje, ne smijem dušu griješiti, nisam vidjela da se krsti.
Ispade Dunja porodični antihrist.

Iskupilo se na Kustendorfu finog svijeta.
Sve ”osvedočeni prijatelji srpskog naroda”. Nikita Mihalkov, sjajan reditelj i beskrajno šarmatan čovjek, borac za srpska prava, koji kaže ” nije važno šta, već s kim”. Drugi osvedočeni prijatelj srpskog naroda bio je Petar Handke.
Čovek voli pa voli Srbe.

Filmski festival u režiji Emira Kusturice nalikuje njegovom filmu ”Podzemlje” . Utisku doprinose dva kina smještena u podrum, iznad kojih su restorani i sl. pa se zaista ima utisak da odozgo svima komanduje.
Ako se nekome ne da ići na projekcije studentskih filmova prikazivanih u glavnom takmičarskom programu, tu je Emir, da potjera narod u kino. Kad nema Emira (čitaj kad je u sauni u svojoj kući u Drvengradu ili u bazenu ili u teretani) onda supruga Maja tjera narod u kino.

Ovaj dokazani antiglobalista koji u svojim lokalima prodaje samo domaće sokove Biosfera, pa volj ti Kusta kupinu ili malinu, sa sve Kustinom glavom na etiketi, u tim istim lokalima nema Coca-Colu, jer on je antiglobalista, pa u skladu s tim u svojoj biblioteci ima najzajebaniju plazmu ( TV, ne Bambi 😛 ) prezire PC i ima Mekove računare, pa pored zdravih planinskih jabuka koje služi u poslastičarnici, na sve strane se mogu vidjeti Mekove jabučice.

U nezvaničnom razgovoru koji smo vodili uz točeno pivo (sreća pa se to uklapa u antiglobalistički koncept) otračao mi je svoje bivše sarajevske prijatelje, rekavši za neke takve gadarije koje rijetko kome mogu pod kožu.
Kada sam ga pitala za Čedomira Kolara, rekao mi je da je đubre. To isto mi je i Čeda rekao za njega. A ja više vjerujem Čedi. Jer nije antiglobalist, jer ima Oscara i jer je pored toga jedan od najskromnijih ljudi koje sam u životu srela. I jer je radio s Kusturicom, a ja to ni najvećem dušmaninu ne bi poželila i kada glumci mantraju o njegovoj energiji i ljepoti stvaranja s njim, ubijeđena sam da to rade iz straha 😀

Za Danisa Tanovića je rekao :” Nisam gledao film tog malog”.
Za Emira Hadžihafizbegovića, da će na njega, ako ga nastavi prozivati, krenuti sa svojom vojskom koju ima u Mećavniku. 😛

Trebam li dalje nabrajati 🙂

Vjerovatno ste svi čuli,čitali, vidjeli nešto o groblju loših filmova u Kustendorfu i sahrani filma ”Umri muški 4”.
Da bi sve bilo premorbidno potrudili su se nabavivši pravi kovčeg i zvoneći sa zvaonika prave crkve. Nekro party ala Kusta. Strašnooo.
Ukratko, moje iskustvo poznavanja duševnih bolesnika mi kaže da je Emir Kusturica u onome, što psihijatri nazivaju remisija, a to je otprilike proces oporavka nakon teške psihičke krize, poput akutne psihoze ili nervnog sloma, kad se bolesnik dobro osjeća, ali ne znači da je izliječen i niko ne zna kad se bolest može ponoviti. Dok pije lijekove, dobro je. Nadam se da ih Emir redovno uzima.

Kad zatvorim oči vidim Kusturicu.
Kad ih otvorim u glavi mi još uvijek tutnja njegova ili Striborova muzika (jedina dva CD-a koji se u restoranu ”Prokleta avlija” slušaju ) Iako je sve bilo inspirisano Andrićevim djelima, ne zna koliko je ispravno postupio kad je centralnom objektu dao ovakav naziv.

Emir Kusturica tvrdi da ljudi okupljeni oko Čedomira Jovanovića kontrolišu 90 % medija u Srbiji.
Ljudi okupljeni oko Kusturice , novinari iz Beograda , u vrijeme preliminarnih rezultata, tvrdili su mi kako bi glasali za Čedu.
Upitah jednu babu koja je najviše potencirala tu priču šta radi na Mećavniku, umjesto na glasačkom mjestu i kako joj se uopšte Kusturica sa sve Koštunicom uklapa u tu njenu pročeda priču.
Baba mi reče da svako ima pravo na mišljenje.
Jebi ga baba, ne razumemo se, očito.
Miki Manojlović je bio dva dana na Kustendorfu i otišao je da glasa.
Živi u Francuskoj i nije mu svejedno.
Bravo Miki.
Na Kustendorfu su poželjni Voja Koštunica, Matija Bećković ( koji kao i Maradona i recimo Felini ima svoju ulicu) poželjna je novinarka Kurira i novinar Glorije koji je stigao danas želeći Emira slikati u kuhinji valjda za rubriku Šta poznati jedu. Nije pristao što me čudi…
Vrlo su poželjni novinari Politike kojih je došlo komada dva, da šefa, pardon predsjednika upravnog odbora Politike, fino ispoštuju.
Tekstovi su im bili za ispovraćati se zbog nemanja minimum dostojanstva.

Elem, kod Kuste, svi su poželjni osim onih koji danas žive u Sarajevu.
Da bi kod Cara bio u vrh astala, trebaš izbjeći iz Sarajeva, ako nisi na početku rata, onda barem sad, nikad nije kasno.
Dobiti državljanstvo Srbije.
I glasati za Velju Ilića ili Tomu Nikolića.
Ja bih da ostanem nepoželjna ako ikako može.
Makar i sa jedinim neuspjehom u karijeri.
Naime, prvi put me je neko odbio za intervju.
Ali i s tim se živi.
Život je čudo 😉

Objavio

Kristina

Vez i pletenje!
Širok asortiman robe i usluga :)

43 misli o “VELIKI BAL KOD SOTONE”

  1. Uf al’ si popizdela. Cini mi se da svako tvoje slovo jeci :/
    Kada gledas sa daljine takve likove, uvek mozes da bojkotujes stvari koje “stvaraju” i na taj nacin se izolujes od njihove gluposti i prostakluka, ovako kada ti je to profesija na trenutke je verovatno pakleno. Zato, drzim ti palceve da razgovor dobro prodje.

  2. @Marice, najgore je što sam ja otišla gore gotovo bez ikakvih predrasuda. Imam svoj stav o njemu i o filmovima njegovim, ali bila sam spremna da me on u potpuno suprotno uvjeri.
    Ja sam još uvijek u šoku i ne mogu da vjerujem da postoje takvi ljudi.
    Mada, ima i sličan primjer kod Šerbedžije, samo je on mnogo suptilniji. Nije uknjižio Brione u svoje vlasništvo jer Hrvati nisu ludi koliko je Velja Ilić, pa da daju nekome da pravi grad na državnoj zemlji i od države…
    @ etotako, biće, samo da se malo slegne 😛

  3. @spes, već ću s nastavkom imati problema, znala sam da će do danas iz mene izvjetriti 😉 Baš se naljutim k’o leptir. Izbjegla sam dodjelu nagrada, nisam stvarno imala više snage, vjerovatno bi me dodatno inspirislala dodjela Handkeovih i Kustinih zlatnih i srebrnih jaja 😛

  4. A sad malo ozbiljnije.
    O Kusti i ostvarenjima mu imam mišljenje ko o lanjskom snegu. Svako iole filmski pismen podeliće ovo mišljenje bez cicijašenja.
    To što neko zove eklekticizmom, jasno i glasno zovem krađom.
    Sprdanjem. Javašlukom.
    I elementarnom nepismenoćšu.
    Jasno je da postoji kultura šoka.
    Ali ovo je kultura koja šljoka.

  5. @etotako, draga moja, hvala na podršci u ovom teškom vaktu 😛 i potpuno je tačno ovo za naučenu samokontrolu.
    Ja sam najviše ljuta na sebe što ga nisam prvog dana zatjerala u neku stvar, već sam ostala do posljednjeg, jer sam profesionalac, jer se od mene očekivao taj fucking intervju, mada na poslu nisu znali da očekuju nemoguće.
    Jednostavno se nisam navikla vratiti i reći-to što ste tražili-nema. I čekala sam do posljednjeg dana, u nadi da će se skot odobrovoljiti…
    Da nevolja ne dolazi nikada sama shvatila sam jutros, polomilo mi se nešto na kameri, zato što je bila u manjoj torbi koja se preturila jer je stajala na većoj, a ja stajala na cesti i stopirala prema Sarajevu 😛
    U prilog njegovom javašluku ide i to da je na master-clasu koji je svaki reditelj održao studentima uljudno odgovarao inostranim studentima na sva postavljena pitanja, a kad ga je neko na našem jeziku pitao zašto mu u svakom filmu nešto mora letjeti, čovjek je rekao :” Ne znam”.

  6. @ Jelena, hvala ti.
    Isto sam i ja napisala za tvoj.
    Ti si sjajno obradila jedan segment, koji opet oslikava cjelokupni sotonski bal.
    Ja sam u talasu ljutnje pokušala se dotaći svega što mi je palo na pamet.

    Evo sad se sjetih Maje Kusturice koja kaže: ”Kako smo mi Srbi tužan narod, jadni navikli da nas svi mrze, budemo presrećni kad nam neko barem malo paženje pokloni.Eno deca Nikitu Mihalkova ispraćaju s pogačom .”
    Jebote, ko da su deca sama došla do helikoptera kojim je čika Nikita poletio iz Mećavnika.
    Ako nakon Kustendorfa nisam promijenila vjeru, nikada neću.

  7. E, sad mi žao što nisam bila, pa da sve to pretresamo u Prokletoj Avliji. 😛

    I, šta kažeš? Odjebi to, ba! Sram ga bilo.

    Inače, za mnogo manju stvar je BS platila odštetu za duševne bolove Nemanji, kada je svojevremeno napisala neku notornu stvar, koja jeste istinita, ali je ipak zadala rane na Nemanjinoj duši, što je prepoznao i sudija do pravosnažnosti presude u korist Nemanjinih bolova.

    Nadam se da u Drvengradu nema interneta 😛 jer, ako je naš najeći pravoslavni reditelj svih vremena toliko osetljiv, onda bi ovo bila pregorka pilula čiju gorčinu nijedna molitva ne bi mogla da ublaži. Pa sve i da se molitvi priključi i žensko dete Kusturica, kako li se zvaše.

  8. @ elektro, ja sam bila premlada kad sam se prvi put zaposljavala pa me nisu valjda procijenili kao potencijalnu udavaču i nisam razmišljala da bi to jednog dana mogao biti problem. Očigledno, ponekad jeste, mada ne mislim da sam ja u ovom slucaju zrtva toga, mislim da je momak imao bolje preporuke, da ne kazem vezu. Ovaj konkurs mi je ipak pokazao da nije tako nemoguce naci novi posao kao sto se meni cini, poslala sam CV bez famoznog motivacijskog pisma, šta god to značilo 😛
    @what the fuck , hvala, mislila sam sinoc napisati nastavak, ali me je žurka 😛 na blogu omela, ipak se bolje družiti sa dragim blogerima, već trošiti energiju na Kusturicu. Mada , moram još jedan tekst napisati, nisam se dotakla muzike i detaljnog opisa imanja Kusturlenda 😉

  9. @what the fuck, izgleda da će me pratiti k’o loša sreća. U subotu sam se slučajno našla kod tetke jednog od članova benda i morala slušati sagu o Kusti koja podrazumijeva i to da mu se bezuspješno udvarala Šeron Ston 😉
    @whisperer, hvala.
    Da mi je da prodišem, gdje bi mi kraj bio 🙂

  10. Pomislila sam da je sve ovo možda fikcija, najviše zbog toga što apsolutno ništa ne znam o dešavanjima u tim visokim, gospodskim krugovima. 😉 Ono što odavno mislim o dotičnom preko njegovih lepih sličica iz časopisa jeste da mi njegova njuška nimalo nije simpatična, jer liči na određene njuške iz drugih oblasti umetnosti, npr. fotografije. Kompleksi su čudo.
    Posle ove tvoje pričice mogu samo da ti poželim svu sreću za razgovor povodom novog posla. 😀

  11. Ko te ter`o da se veresh po Mecavniku ,…, a i babu ne mozesh da razumesh,…, pa ,.., razumesh li ti shta ili samo idesh i ke..sk okolo ko neka babuskara !!!????

  12. @ Milice, hvala ti i budi i dalje daleko od ”visokih gospodskih krugova ” . Bolje je za zdravlje 😉

    @EX ili exmetakom , oprostite, nisam znala da smo na ti.
    I molim vas, pišite punu riječ, bez tačkica. Na ovom blogu psovke se tolerišu, ali glupost slabo.

  13. uh znas sta nije exmetakom isto sto i EX…
    trudim se da inace ne psujem pa nisam ni ovde.
    E malo mi ovo bezveze, vec sam morao Tanji sa cijeg sam bloga dosao ovde da objasnjavam da ja nisam neko drugi pa sad, glupo je opet, al ajde.
    Ja vas pozdravljam, citam i dalje al cu se suzdrzati od komentara. Pozdrav!
    Milutin Stanic

  14. Yak! Gadno.

    Ne sumnjam uopšte da si sve jasno i bistro videla, ali me malo brine da su krenuli i problemi sa subjektom-objektom (ili sam ja podlegla paranoji, pa vidim i što ne piše?).

  15. @Milutine, pozdravljam i ja tebe. Postoji nešto što se zove IP adresa, ili me možda dvije osobe u recimo istoj firmi čitaju, što bi mi svakako bilo zadovoljstvo.
    @Sanje, nije paranoja 😉 a nije ni strašno, što bi jedan moj prijatelj pjesnik rekao :”Baš nas briga, preživili smo rat”. 😛

  16. Svaka cast, tekst je odlican! Citajuci “Politiku”, nekako sam verovao da je sve taman obrnuto od njihovih panegirika. U doticnim novinama sme se izgrditi cak i Kostunica na pasja kola, ali zaposleni potpisuju ugovor kojim se obavezuju da cenzurisu svaku losu rec za Upravni odbor, predsednika narocito. Sta reci, sem da Kusturica i Kostunica dele isto ludilo, samo im nema leka. No, njihovi simptomi dokrajcice nas.

  17. Kristina znam za ip adresu, izmedju ostalog radim i kao sistem admin. a iza ove javne (212.62.37.77)ip adrese stoji citav jedan sistem sa privatnim adresama.
    e sad ko cita ne znam, mada bih mogao lako da saznam kada bih to zeleo (dovoljno je vreme upisa kod tebe i tvoja ip adresa), ali stvarno ne zelim, mislim da svako ima pravo na svoju privatnost, misljenje a bas volim open source, pa neka kopiraju i kopiraju…
    moj profil:
    http://www.elitesecurity.org/korisnik/profil/exmetakom
    pozdrav!

  18. Odje IP adresa ,…, da li me je neko trazio,…, nije rijec ,…, nego rec,…, ali kako god,…, nisi ti kriva !!!!

  19. @master , hvala i svaka čast za analizu. BAš potpisujem.

    @exmetakom, oprostite . Sto bi rekla jedna romkinja u TV anketi, a ja je svako malo citiram :”Živci su mi na nervnoj bazi” 😀

    @exdedamraz , krivo je more.

    @atajlo , hvala i nek si ti meni došla .

  20. I vise nego odlicno…
    malo se kasno javljam jer je sad mart mjesec ali sta cu kad sam neobavijestena kao Kostunica!
    Ljubi te tvoja Ljubica

  21. Bila sam proslog ljeta u Drvengradu i pratim sve desavanja u Kustendorfu http://www.kustendorf-filmandmusicfestival.org/2009/ Zivim u Kanadi i vidim da su informacije o Kusturici i Drvengradu veoma ceste u novinama.
    Za razliku od tebe veoam sam impresionirana sa festivalom i opcenito sa svim sto je Kusta postigao u Drvengradu. Savsren skald koji je postignut izmedju prirode, arhitekture i tradicije tog naroda. Nesto sto zaista treba vidjeti.
    Ove godine festival je bio u jos boljem okruzenu nego prosle goidine, dolaze ljudi iz svih krajeva svijeta.
    Crkvica koja je izgradjena je divna, topla tvorevina, spoj religije i ambijenta u kojem je sagradjena. Drvengrad je kao iz snova, da pozelis da tamo provedes odmor. Kada sam hodala ulicama tog malog sela imala sam osjecaj kao da sam usla u neku bajku. Sto se tice Kusturicinog identifikacionog problema, ja ga uopste ne primjecujem i po malo mi se cine zlonamjerne tvoje opaske, cemu tolika negativna energija i zloca koja izvire iza tvojih rijeci? Naime, ja mislim da se on samo vratio religiji kojoj je oduvjek i pripadao i ako je sada zadovoljniji i sretniji ne vidim nista lose u tome.
    Pozdrav
    mirjana

  22. Још од давнина било је тешко погледати далеко и широко из сарајевске котлине. Природа је ту учинила своје па је те људе окружила тим горостасним планинама тако да се томе није ни чудити. Чудно је то што су посљедњих година планине толике колике јесу, нити расту нити се смањују а погледи и размишљања житеља овог града су све ужа и краћа. Тешко је објаснити овај феномен…
    Срећа твоја Мирјана па у Канади нема ни Игмана, ни Бјелашнице, ни Јахорине па ти се поглед и мисао не заустављају на падинама босанских планина.

    Поздрав из равнице

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

*