Jesen stiže, diplomi se nadam

Đole sorry

Drago mi je zbog moje mama,
što sam bez diplome,
krenula dole I postala skoro pa car.

Dobro se sjećam,
Poslije zvuka posljednjeg zvona,
Trk od škole do kafane.Bila sam sretna,
tačno pamtin dan , trening prvi ,
I ; ‘’Mala ima pivo I pero u krvi’’I onda ‘’Piši , I onda ‘’Cugaj’’,
Nekad po kiši, nekad u menzi.To su bili teški dani,
al’ sve je prošlo,
vrijeme je došlo da vladam ja.Moja mama vjeruje, možda pretjeruje,
kad kaže da sam bolja od svih
Drago mi je zbog moje mame ,
što sam od trnja
stigla do zvijezda za tili čas.Kad uradim dobru emisiju ,
Ona vodi glavnu riječ
i pita: ‘’Dal ‘ je urednik slijep?’’

Drago mi je zbog moje mame,
ona sada ima moć
da pred svima podigne glas.

diploma.jpg

Sa zaključenih osam jedinica na polugodištu četvrtog razreda gimnazije bila sam posljednja osoba od koje se očekivalo da će završiti bilo šta, pogotovo ne faklultet.
Snalaženje u nezgodnim situacijama doprinijelo je pozitivnom ishodu na kraju školske godine I pokušajem izučavanja psihologije.
Iako nisam ispunjavala ni minimum uslova da pristupim prijemnom, cijenila sam da će test inteligencije I ”odnosa riječi” (šta god to značilo) biti presudan za moje uvrštavanje u 20 odabranih koji će studirati psihologioju, ma I astronomiju ako ako zatreba. 😛
Naravno da sam pogriješila.
Položila prijemni jesam, ali prosjek ocjena iz srednje škole više je sugerisao na ta da trebam nazad u srednju, već na psihologiju.
I tako sam se ja, jedne davne godine, našla među studentima svjetske književnosti I bibliotekarstva .
Ne mogu lagati da mi nije dobro išlo, ali tištila me je vaskolika nepravda pa sam organizovala đački puč protiv nastavnog kadra, dekana, studentske službe pa čak I zvaničnih studentskih predstavnika.
Presuda nikad izrečena ali dovoljno jasna podrazumijevala je moje povlačenje sa svih ”javnih funkcija”, pa sam odlučila da jednu godinu malo oladim I ne dolazim na fakultet.

Dok sam se na fakultetu ladila, brižljivo sam gradila svoje novinarsko ime I prezime. Ne mogu reći da sam u tome postigla uspjeh koji od same sebe očkujem, ali nije bilo loše.
U novinarskom zanosu prošle su tri godine, ali je diploma postala nešto što se od mene očekuje. Kako sam ja spremna na izazove, tako sam se odlučila vratiti u školsku klupu.

Profesori su mislili da sam asistent, kolege da sam professor, bilo je zabavno, a lagala bih kad bih rekla da mi nije smetalo kad su mi se kolege obraćale sa Vi.

I mic po mic, eto I mene na četiri koraka do diplome.
Ako ovaj eksperiment uspije biću diplomirani bibliotekar I komparativista.
Ako sam znala da za slaganje knjiga na police treba diploma, neka me sad pregazi tramvaj. Dodatno me zabrinjava ovo diplomirani komparativista, ja sam, kad se prevede, studirala poređenje I slaganje 😉 Malo li je od koga je 🙂

Jedino za šta sam sigurna da mi ne treba diploma je novinarstvo.
Nema te škole u kojoj se uči talentu I nema tog zanata koji oslobađa od treme.
Zato će diploma, onako uokvirena, kod babe I dede, na zid ili u podrum, gdje god da oni procijene da joj je mjesto.

P.S.

Šala mala na temu profesije bibliotekara je bila onako malo, u funkciji teksta. Jednog dana ću napisati tekst o ovdašnjoj percepciji tog poziva , I statusu naučnih radnika koji moje kolege uživaju vani.
Kažem jednog dana, vjerovatno kad mi bude jaaakooo, jakooo dosadno.

Objavio

Kristina

Vez i pletenje! Širok asortiman robe i usluga :)

13 misli o “Jesen stiže, diplomi se nadam”

  1. A jel mala, jes ti Bosanka? :)))
    To samo tamo ima, ti u kafanu a majka te podrzava, u Srbiji za to moze samo da te kara 🙂
    Nego, zapni ti to da zavrsis, bice nezgodno ako kolege krenu da ti nude pomoc oko prelaska ulice 😛

  2. @Marice, po rođenju i mjestu boravka iz Sarajeva, po porijeklu na koje sam ponosna Hercegovka.
    A zapela sam, ne mogu više 😛 , a pomoć kolega za prelazak ulice mi je popravila dan 🙂

  3. Hoće reći da si ti još nešto položila?

    Kad diplomiraš, usvojiću te. Moram da imam neku roditeljsku kompenzaciju, vidiš da Ivan mrzi školu.

    Krene u školu dete koje piše i čita oba pisma, govori engleski bolje od većine Srba, pročitalo više knjiga nego većina državljana ove moje zemlje, i onda mi se vrati kući posle prvog polugodišta i ništa ne zna.

    Uspeli su samo da ga zaprepaste da je učenje neko veliko sranje.

    Dođi, usvojiću te.

  4. Hahaha, znala sam da će mi jednog dana upaliti, samo nisam znala da će biti tako jednostavno. 😛
    Znači, usvojena sam 😛

    Vidiš da ni meni nije dobro išlo dok se nisam zaposlila, tj. riješila srednje škole, osnovna je nekako i išla, ali bilo je dosta toga što me podsjeća na Ivanove (ne)zgode.

    Da, položila sam 🙂 Danas. Ostala su još tri komada i diplomski.

    Stiglo mi je neko sranje od nekoga, neki mail, kao hoću li ja toj osobi da budem prijatelj, ja iznervirana kliknem šta sam prvo dohvatila, i ode taj užas na adrese svih ljudi koje sam imala u gmail-u.

    Danas mi stiže mail od mentora za diplomski, kaže čovjek :”Draga koleginice, umjesto da mi pošaljete draft verziju diplomskog, vi mi šaljete nešto što ne znam ni šta je ni kako da protumačim. ”

    Daj Bože da diplomiram 😛

  5. ::::Stiglo mi je neko sranje od nekoga, neki mail, kao hoću li ja toj osobi da budem prijatelj, ja iznervirana kliknem šta sam prvo dohvatila, i ode taj užas na adrese svih ljudi koje sam imala u gmail-u.::::

    primetila sam. dobila sam i ja. Nadam se da klikom (nisam htela da te razočaram) nisam i ja poslala svima iz address booka. God! Tamo su mi sve sami poslovni partneri i samo ti od dece 🙂

    ps.

    Slučajno, ovog trenutka mi upade u sobu sledeća rečenica: Dobrodošli u Veliki Brat PRILEPAK! Jebote.

  6. Hahahha, a bolje i to nego samo jesen stiže! 🙂
    Ajd ajd, još maaaaaakice.
    Mada, kad pomislim na bibliotekare, uvek zamišljam tete u suknji na merdevinama. Božemeoprosti, ko da ja pišu imam…al to mi neka fantazija. I da…uvek gleda nako s vrha merdevina i pita: a šta ti mala oćeš 🙂
    I na Vi, naravno.
    Sa sobom je super biti na Vi 🙂

  7. @ Moo 😛 , samo ja od djece 😛 , ljubim te za ovo 😉 I meni je tu pored profesora, još nekih drugih časnih ljudi, bilo i onih s kojima isključivo poslovno komuniciram. Neki su zvali i pitali, neki vjerovatno samo prevrću očima 😉

    @etotako, kad puknem, ali ono baš skroz prolupam, nabaciću jednu plisiranu i samo se zbog tebe popeti na merdevine u biblioteci 😉
    I naravno, vrlo drsko reći da nemam ono što si tražila.

    @bas se lako pamti, ja živim po potrebi 😛 Hoću nešto onako, da se zna red , crno na bijelo 😛

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.