Budala i paparati uvijek će biti !

osigurac_topljivi1.jpg

Zapamtite ovu fotografiju.
Predmet o kom ću vam pripovjedati nije baš tako izgledao ali jeste slično i imao je, ako se ne varam, istu namjenu.
Fotografiju, originalnu, birvaktilnog osigurača, nisam uspjela pronaći, ali poslužiće i ova, nema veze.
No krenimo redom.
Večeras sam bila u pozorištu, kojim povodom, i to ću kasnije.
I priznajem, jutros , kad sam na sebe navukla prvo što sam dohvatila, nisam previše razmišljala da li se, u odjevni predmet, uvukao neki, koji nisam planirala odjenuti.
I tako stojim ja ispred pozorišta, čekam svog omiljenog glumaca Nebojšu Glogovca , stojim i dobronamjernim vjerovatno izgledam kao hostesa a onim zlobnim moj položaj u odnosu na glavnu cestu može i sugerisati nešto drugo 😛

Na sebi imam crnu haljinu i pepito mantil, mantil je posebno bitan jer sam ga kupila na stopostotnom sniženju, mislim, mantil je bitan za mene, za pvu priču je potpuno nebitan.
Imam i naušnice, baš neke povelike i kosu svezanu u rep.
Lijepo sam se opisala, nema šta 😆

U jednom trenutku, osjetila sam da mi se nešto od vrata spušta niz leđa, nepravilnog i čvrstog oblika. Pomislim naušnica je pala i skotrljala se niz leđa. Pipnem jedno uho,naušnica je tu, pipnem i drugo, takođe, pošto treće nemam, zaključim da naušnica nije.
Ništa strašno, sigurno je gumica koja svakako nije neka normalna i diskretna već ima mede, kuce , zeke, kockice i slično.
Dohvatim svoju ne baš očešljanu kosu i nakon obimnog istraživanja zaključim da je gumica tamo gdje sam je jutros i stavila.
Skriveni predmet već je došao do štrampli i ja sam bila već na pola puta do zaključka da mi je neko nešto namjerno ubacio u haljinu, onda sam se sjetila da nisam u prvom osnovne već ispred pozorišta pa sam se zavukla iza prvog ćoška i napipala gumicu koja je nekada davno ostala zaboravljena u odajama mojih skuta i bila je u obliku meda.
Trebam li napominjati da sam tokom cijele predstave desnom stranom guze sjedila na medama 😛

Ali nije to ništa, mogo gore je bilo kad mi je iz bermuda nogavica štrampli ”od juče” virila.
Došla sam tako s repom na posao.
I rep niko ne bi vidio da ja nisam bila radoznala.
Nešto me je žuljalo a i malo je virilo.
Ja malo povučem kao madžioničar i čudo se desi. Dva metra grilona počne da izlazi 😆

Rekoh sebi, biće dobro, samo da se golub ili zec na kraju ne pojave!
Ali to nije sve.
Imala sam pet godina i taman zalječivala rane nastale nakon prolijevanja vrele vode po mojoj lijevoj šapi.
Prizdravih ja, stadoh na noge junačke, ponosne petogodišnje vlasnice , kad se tetka Beba stvori na vratima.
Pita, Tina, hoćemo li ići po Milanku?
Bila je subota i Milanka je imala folklor, to je značilo da ćemo lagano šetnom prema Milankonoj školi folklora, prošetati s Milankom u povratku, desetogodišnjakinjom, starijom rodicom zahvaljujući kojoj sam naučila oba pisma, jednačine i nejednačine i ponešto naučila crtatati. Prošetati s Milankom bila je privilegija koja se ne odbija.
Tako ja u strahu da će tetka bez mene otići, obuh čizmu u kojoj se sasvim jasno nazirao onaj gorepomenuti osigurač, znate ono bijelo od keramike, i stoički počeh podnositi bol.
Ne treba napominjati da smo svakih pet minuta pravile pauzu i da je tetka mislila da me i dalje boli noga zbog ozljeda prouzrokovanih vrelom vodom.
Na kraju tog našeg puž maratona, tetka, vidno iznervirana,reče: ”Pa dobro Tina, zar te više nije prestala boliti ta noga koju si
opekla ?”
A Tina skrušeno reče:
”Jeste tetka, ali u čizmi imam struju ”

P.S.

Šta je bilo u pozorištu pisaću vam sutra.
Nemojte samo pomisliti kako sam iz nehata ponijela u torbi trafo stanicu.

Objavio

Kristina

Vez i pletenje! Širok asortiman robe i usluga :)

20 misli o “Budala i paparati uvijek će biti !”

  1. @ Marice, samo mi je žao što je bilo nemoguće naći taj osigurač, pa da ilustracija bude kompletna.
    Meni je i tada, a i danas, bilo najvažnije da se negdje ne ode bez mene , pa po svaku cijenu, ako treba i životom platiti 😆

  2. E ti vala ne bi mogla ni prošvercovati nešto! 🙂
    Sigurno bi ti ili virilo iz rukava, ili ispalo kroz nogavicu, ili izletelo nekim čudom iz majice u vis!!! 🙂

    Ja spadam one koji odma kad kupe nešto moraju istog momenta da obuku. Pa tako ne retko hodam sa etiketama. I niš me ne žulja :))

  3. @ Tehnička moja, i sama sam ti takva i da obučem i obujem, a jednom me i nužda natjerala.
    Bilo ljeto i bila ja u žutoj košulji , žutoj kao dukat žut 😛 I tako, hodam ja i pukne bretela od brushaltera. E sad, mogla sam ja nesto smisliti ali iz protesta udjem u prvu radnju i kupim najskuplj jer je to bila jedinstvena prilika da se najskuplji kupi.I on bi žut kad dukat žuti 😛
    Skinula sam etiketu i predala je na kasi, dok me je prodavacica gledala, stari je več letio ka korpi za smeće .

  4. Ne mogu da verujem da na svetu postoji jos neko kome se desi da ide okolo sa carapom koja viri iz nogavice!!!

    Sa osiguracima nisam imala slicnih problema, ali sam se jednom uhvatila za jedan dok je jos bio uvrnut a kapica mu spala:))))

  5. Ma idi bre…. 😆
    Moja koleginica je tako hodala gradom od kuće do posla, sva napucana, kilometar ipo sa hulahopom koji viri iz nogavice i vuče se za njom…. 😆
    Još mi smešno 😆

  6. Hiiiiihihihihi imam ja jednu anegdotu sa virenjem nečega iz gaća. Al ne mojih 😉
    U bilo kakvim slucajevima kad se nekome nesto bezazleno desi ja jednostavno nemogu suspregnuti smijeh (jednom skoro i najebala zbog klebarenja kad se neki frajer zatepo o vlastiti špic-papak).

    Ugl. sjedim u birtiji na Jadranu, ogromna terasa krcata vani a ja sama totalno pijana unutra (toliko da nemogu sjedit na terasi jer mi je zlo od vrućine i sunca), i kraj šanka (znači i kraj mene) vrata od wc-a. Ulazi prekrasan komad žene sa dobre 4 keke u leđima i ali se drži bolje od svih tog ljeta viđenih na moru. (a na moru uvijek ima ljepih žena). kad je izlazila van za njom se viorilo i dobra dva metra wc-papira. ( moram napomenut da je bila tak krasno preplanula sa nekim jebenim badekostimom i pareom i riđom kosom dugom…ma sva divna.)
    Onama smantana skočila sam sa stolca i stigla ju prije izlaza na terasu i iščupala joj tu rolu iz gaća. Malo se bila prepala al kad sam joj pokazala papir u šaci stisla me za obraze i poljubila. Spasila sam ju od svih na terasi samo ne od sebe. Smijala sam do suza, i popila dve runde na njen račun.

  7. @Sasha, dobro je znati da u vremenu kada je mnogo važnije šta imaš na sebi već u sebi ima i onih koji poneku čarapicu ili nešto slično ”povuku” za sobom 😉
    Sad se pokušavam sjetiti jesam li imala kakvih drugih bliskih susreta sa osiguračima i za čudo, nisam 😛

  8. @Spes, ma naravno, ista smo mi mustra 😛
    Sad se sjetih kako mi je mama pričala da me je držala za ruku a ja svako malo zapinjala i padala pa kad me malo bolje pogledala shvatila je da sam stavila kapu preko očiju jer mi je sunce išlo u oči 😛
    Dobro obrati pažnju kako Neša nosi kapu 😉

  9. @ Kamarice, pa gdje si ti ???
    Šta je bilo, špedicija ti oduzela kreativnu energiju i vrijeme za pisanje ???
    Sve nam smiju uzeti, duh ne smiju.
    Tuđe nećemo, svoje ne damo 😆

  10. Vidim da ti je baš žao što nemaš fotku originalnog osigurača. A ja ga imam, evo gledam ga dok kuckam. Stoji na polici za cipele, za “Ne d’o Bog” slučaj, kad nikog drugog nema da ga zameni, a njemu padne na pamet da iskače.
    Da li sam više desetina puta polazila i odlazila sa istim u cipeli, čizmi, džepu od jakne?
    Jesam. Sve uredno stoji poređano u predsoblju, nekad se malo zamisliš, i dok trepneš, lončići se izmešaju i pouskaču tamo gde im nije mesto.
    Jednog dana sam došla na posao (10,00 AM). Radila sam sama u kancelariji. Čim sam ušla, videla sam pčelu na prozoru. Prišla da je isteram, mlatila nekim dokumentima po vazduhu… Nema je. Ne vidim je više. Znači otišla je. Uspela sam.
    Došla kući, izula se, oprala ruke, stavila da grejem ručak, ušla u sobu da se presvučem,(14,50 PM) skinula majicu… zzzzz….zzzzz….zzzzz…. iz nje je izletela ona pčela koju sam isterala pre skoro pet sati, a na čiji sam ubod, inače, alergična skoro pa fatalno.
    Zaista me sve što napišeš do suza nasmeje.
    😀

  11. @ atajlo, ti si rekla ključnu stvar, koju sam ja, brzopleta i površna zaboravila napomenuti! Cipele su, naravno, bile ispod onoga u čemu stoje osigurači.
    Jednako sam bila brzopleta i kad sam je obuvala,a fino sam vidjela osigurac.

    Sa pčelama i alergijom slično stojim, ali ni jednu, na svu sreću, nisam ponijela sa sobom 😉

    I ti mene nasmijes 🙂

  12. Nisam imala takve bisere, ali sam nekoliko puta videla kada npr. fenomenalno dobar tip izlazi onako šmekerski iz WC i ne kapira zašto mu se pola lokala smeje, a njemu gospodinu iz do-pola-zakopčanog šlica viri npr. košulja ili karirane bokserice.
    A jednom sam “spasila” devojku koja je u hulahopke upasala zadnji deo haljine. 🙂

  13. Do suza si me dovela draga moja!
    Pogotovo sto poznajem sve te osobe a ponajbolje tebe.Sto onog momenta kad sam sve citala sam i tacno znala kako je to sve izgledalo! Milion mi se gluposti vrti po glavi ali mi nista pametno ne pada na pamet 🙂
    Mogla si i jednu nasu zajednicku glupost postaviti na ovaj svoj blog…Ej Boze, kako mi samo nedostajes!
    Ljubi te tvoja Ljubica

  14. @ Ljubičice,
    naše gluposti nisu za javno prikazivanje 😛 Ali biće naravno, imale smo mi i ozbiljnih momenata, kada budem pisala o prijateljstvu eto nas u glavnoj ulozi.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

*