Zahvaljujući naklonosti moje mile Tatjane Vehovec, vlasnice Moosheme i nesebičnoj pomoći Tamburixa, ja imam blog.
Šta ću s njim, pojma nemam!
Tanja me je savjetovala da zbog obilne količine gorčine koju svakodnevno ispoljavam, ne koristim svoje ime i prezime.
Mudro zbori kao i obično, ali zbog permanentne potrebe da se dopadnem drugima , pod nekim-tamo-nik-nejmom , neću se truditi pa se neću ni samoj sebi dopasti 😉
A možda mi upravo zbog toga i treba blog.
Da se raspojasam i istresem, sitno vezem, krupno šaram i ne mislim na rezultat. I na publiku. Do koje svakako ne znam kako doći.
Iz onog malo što znam shvatila sam da je za to najmanje potrebno tri sata dnevno provoditi na blogosveri.
Imam li ja toliko ? 😉
Nisam sigurna, ali pokušaću.
Ako ne upali, pridodaću to svojoj kolekciji promašenih investicija.
A ovoga puta želim samo da se zahvalim stanodavcu i blog savjetniku.
I da vidim kako ovo izgleda kad kliknem puljku publish 🙂