Vjerovatno su najgore batine koje je u životu dobio bile one kada su ga policajci pijanog pronašli kako spava na klupi u parku i pitali za ime i prezime, mjesto i datum rođenja.
Sad već pokojni, moj prijatelj Saša, uzalud je u jednom sarajevskom predgrađu objašnjavao kako je zaista, ali zaista rođen u Parizu.
Moja prijateljica Persa nikada nije izašla sa dečkom koji joj se dopao jer je on, prilikom upoznavanja, pomislio da se zajebava kad mu se predstavila.
Imam prijateljicu Renebellu. Na svim šalterima ovog svijeta ona će doživotno morati ponavljati kako je Renebella sa dva L, kako joj ne bi ime pogrešno upisali. U tom slučaju bolje se zvati Tuta, fino, lijepo , kratko i jasno Tuta.
Jer kad se zoveš Renebella sa dva L, ti nisi samo Renebella,
tvoje puno ime glasi : ”Ja sam Renebella i to sa dva ll”.
Prije par dana sam pročitala kako je jedna ovdašnja glumica djetetu dala ime ( jedno ili tri ???) Uma Atifa Maira.
Mislim da će Uma Atifa Maira već u sedmoj godini izgubiti identitet, nema te birokratije koja joj neće izostaviti barem jedno slovo, ako ne I cijelo ime. Ne znam šta je gore, greškom upisani krivi JMB ili preskočeno jedno ime u uvjerenju o državljanstvu.
Sa imenima u Bosni se čudne stvari nakon rata zbivaju.
U modi su arapska, a roditelji nemaju previše vremena da saznaju značenje imena koje će nositi njihovo mladunče.
Znam jedno dijete koje je u prevodu poljski toalet.Ako nas, pored ostalog, određuje i ime koje nosimo, na tog će se nesretnika tokom odrastati posrati ko stigne.
Imam tetku Bebu.
Tetka Beba već je baba, ali još uvijek baba Beba.
U rodnom listu joj piše Jefimija. Ponosni tata je tako upisao u knjigu rođenih, ali ne uz konsultaciju sa mamom koja je bebu donijela na svijet. I tako je beba ostala Beba.
Ja sam se trebala zvati Ana Marija. Na moju sreću pokojna prabaka je u vrijeme mog rođenja bila i živahna i lucidna, a volila se i nevješta napraviti pa je rekla kako su lijepa oba imena, a drugima prepušta da se odluče koje će mi dati.
Mislim da su nakon tragičnog raspada Jugoslavije najgore prošli Jugoslave i Jugoslavi, znam jdnog koji se sad zove Ugo, a razveo se od žene, a žena pametna i od pera, pa umjesto da ga cima po sudovima oko alimentacije, ona lijepo raspalila po njemu u novinama, dnevnim. Cijelom svijetu objasnila šta po Frojdu znači kad neko promijeni ime. Sad se ne sjećam šta znači, ali znam da nije dobro, a i baš mi je drago, jer mi dotični Ugo nije drag.
Elem, hoću da kažem, kako nas, tokom cijelog života, trajno upisane u dokumentima k’o sjenka prate dvije stvari, ime i mjesto rođenja. I ako već ne možemo birati da li ćemo dijete roditi u Donjoj Međeđi ili Londonu, onda se barem možemo potruditi oko imena koje ćemo mu dati.
Da se zna i ne zaboravi, moja Persa je rođena u Donjim Smrtićima, opština Prnjavor, pa jebem li ga, mogli su joj se barem malo oko imena potruditi.
Ništa bolje neće proći ni Sare, Milice, Luke i Stefani .
Prvi dan škole, učiteljica otvara dnevnik i proziva Milicu da kaže kako je provela raspust.Ustaje pola razreda Milica da kažu kako su provele raspust…
Ne treba ići u drugu krajnost.
Moj tata je jedino vodio računa o imenu koje će svojoj djeci dati. I nakon toga je njegovo interesovanje za nas prestajalo 😛
I tako nas troje, od tri majke rođeni, na tri stane svijeta razdvojeni, kud god da hodimo, svoje ime ne trebamo spelovati.
Ponekad mi se čini da ni to nije malo.
Od koga je, dobro je.
Hvala tata 😉
Hahahaha…
Sad me podseti s ovim. Izasla ja jednom davno s nekim drugom u grad. Sedimo u kaficu i dolazi njegov drug, koji mi pruza ruku i predstavlja se. Ja inace, nikada ne slusam sta mi ljudi govore u trenutku kada se upoznajemo, imena ne da ne pamtim nego ih ne cujem. Ja na to odgovaram kratko: “Marica”. A, on ce na to: “Jel ti mene zajebavas?”. Ja onako u cudu ga gledam, a moj drug se kida od smeha i pita me: “Ti ne kontas? Pa Ivica i Marica… :)))
Inace, to je jedini Ivica kojeg je ova Marica upoznala 😉
:))))))))))
Baš sam ovih dana htela da pišem post o svom prezimenu. ali neću, jer si me sad preduhitrila odličnim postom.
naime, kad sam rekla Romanu da ću ne samo da se udam za njega, već ću i da uzmem njegovo prezime (a ne da koristim onu crticu uz devojačko, znaš, kao rezervna varijanta da je lako izbrišeš ako ustreba), on je umro od smeha i upozorio me da dolazi vreme kada više neće biti dovoljno da prezime izgovorim jednom.
tako se ja sad već više od devet godina zovem: Tatjana Vehovec Ve-ho-vEc.
A Roman se ceo život zove:
Roman Vehovec, Roma-N, kao Polanski, Roman, Ve-ho-vEc, ec. tako je. 😉
Čuvam još telegrame za svadbu, tu ima svega: Rodman Vrhovec, Tatjana Benovec, Romal, Barović, Vehovac, Veković…
😀
E ima još jedna lepa stvar što se tiče imena. U jednom vremenu i u jednom podneblju, ona znaju biti katastrofalna i ružna, i neprilična i teška…a onda promeniš državu, kontinent, narečje, ili čak samo grad, gde tih imena nema baš na svakom ćošku i sve postane drugačije.
Nego ja sam primetila nešto. Da se sve medicinske sestre zovu Bebe. Teta Beba, pa teta Cica, Teta Dana, Teta Dada…tako ta neka imena koja valjda kad deca kreću da progovaraju prva izgovore a slična su Tata i Mama i Baba…
I beba 🙂
Nisam imala problema nikad s imenom. Al pojavom pevaljke Dragane Mirković, moj identitet je čisto bio povezan kroz tonove srpdnje s istom.
Oli ti dođe ona nešto?
Pa to kao da si u Beogradu video belog juga, i rekao, a da ono mora da je Sima!!!
I lepa ti ova priča.
@Mararice, jedino luđe od ovog tvog slučaje je vjerovatno situacija u kojoj se upoznaju Omer i Merima 🙂 A baš se lijepo zoveš!
@Tanjuška, piši post, molim te 😛 Ja najviše volim kad si duhovita, a ne angažovana blogerka 😛
Mada, nisam se ni ja sa prezimenom usrećila, ali to spada u onu kategoriju koju ne možeš birati.
Romanovo ime je prelijepo, a voljela bih vidjeti lica ljudi dok im ga pojašnjava preko Polanskog, vjerovatno misle ”što se ne zoveš Miloš pa da te celi svet razume” 😛
Jedva čekam da vidim telegrame,sve sa vašom svadbom ništa nije bilo odveć konvencionalno pa su valjda ljudi sebi dali slobode prilikom kreiranja imena 😉
@etotako, nećeš vjerovati ali tetka Beba je medicinska sestra 😛
Nije ni sa gradom uvijek lako, ode Maja u Paris i postane MaŽa 😛
Sima, jugo, luda si 😛
E jel vidiš, jel vidiš?
Ima nešto u tome Beba 🙂
Moje ime i prezime su ubedljivo uvek bili najkraći u spiskovima. To mi se sviđalo, pa nisam htela da menjam prezime kad sam se udavala (posle mi je to zamereno, kao, nikad nisam ni prihvatila brak i muža, bla, bla…) Ali sa prezimenom je bilo i biće spelovanja jer nije na “ić”. U pravu si, velika stvar je dobiti ime koje nigde ne moraš da speluješ, to je velika stvar. Zamisli dete koje se zove Đurđa, a živi u Italiji 😀
😀
bila kod etotako, tamo se rascmoljila, ali zato tebe ostavim za kraj, nema do zdravog smijeha 🙂
Nisam imala nekih problema s imenom, jedino mi je profesor književnosti (i zaludjeni ruski klasičar) zamjerao kad bih ga ispravljala jer me uporno nazivao Tatjana, navodno Tanja nije ime nego nadimak 😛
Sjećam se školske kolegice koja se zvala Desta i nas koji bi uzdisali od dosade jer je svakom novom profesoru morala objašnjavati odakle joj ime (ubi me, danas pojma nemam odakle…)
Sjećam se i klinca u susjedstvu koji je živio s bakom jer mu je mama radila u Francuskoj: “Žanpjer, vrag te kopitom dotako, ručak se već ohladio!!!”
Sjećam se i radnog kolege koji je očajavao zbog prezimena, jer bi obavezno na:”ja sam Kukuruz” slušao salve smijeha a ponekad i “A ja pšenica…”
A znam i jednog Peru Gologuza, moreplovca, koji se oženio Bolivijkom, a koja ga ostavila kad su joj preveli prezime…
…i tako ja napisah post kod tebe…
😀
moje muke sa imenom su pocele kada sam dosao u USA 😉 ljudi se uglavnom upljuju pokusavajuci da izgovore moje ime. u pocetku sam na njihova pitanja da li su pravilno izgovorili moje ime ponavljao svoje ime po par puta, a onda sam prestao i samo kazem “super, iz prve ste uspeli da izgovorite kako treba” 😉
Popravili ste mi jako loš dan jako duhovitim komentarima 🙂
@spes, zamisli nekoga ko se zove Đurđa i živi bilo gdje 😛
Dobro je da nisi mijenjala prezime, jer moja mama je promijenila, pa kad se razvela ostala je zbog mene sa tim stečenim, kako bi me malodobnu lakše mogla preko granica na svom pasošu transportovati,da bi izbjegla pitanja…
@studenčice, neka si ti napisala post kod mene, kad već nećeš kod sebe.
“Žanpjer, vrag te kopitom dotako, ručak se već ohladio!!!”
NEMAM RIJEČI 😀
Gologuz, Kukuruz , Ludilo 😛
A baš je i ta iz Bolivije bila na kraj srca 😉
@bas se lako pamti , kad smo kod USA pade mi na pamet Mrkaja, Janja. Čekala je cijeli dan u čekaonici kod ljekara i tek je reagovala kad je sama ostala u ambulanti, jer su je vascijeli dan prozivali kao Mrkadža Džandža 😀
eeee, zato ja dobro osluskujem tamo gde prozivaju. cim nacujem bilo kakvu nesigurnost u glasu onoga ko proziva ja sam vec u niskom startu 😉
Slatko ne nasmejah postu. Imam i ja prezime za Srbiju sasvim unikatno. Devojačko mi je bilo obično, ali muževljevo sam uzela baš zato što je tako moćno:) Baš kao i naša Tanja, stalno spelujem, a često odustanu posle par pokušaja: I.. Im.. pa kažu ime:) A prezime je imače slovenačko:))) Ima nešto posebno u tim Slovencima, Tanja će se sa mnom sigurno složiti.
A insprisano Bolivijkom: znam ženu čija se majka Peruanka, Silvija, udala za Tiosava:))) Valjda je prevedeo ime zavelo, mislila je da će sa njim dobro da prođe:)
Ja došla da pročitam post tek sad, kad je izabran – i slatko se ismejala 🙂
Čestitam, draga veziljo.
Hvala Aleksandra 🙂
Zahvaljujući naslovu prva sam na listi, to me je posebno obradovalo 😀
a šta mislite o tome kako je Mile Raguz “uzo” Maru Zaguz,i ne bi vjerovali sretno su živjeli do kraja života
U našoj ulici nepoznat čovjek cijelo poslije podne lutao i tražio od košija,da slučajno neko ne zna gdje stanuje gospodin Krpan.Naravno niko ne zna jer takvog nema u komšiluku.Kad se uspostavilo ,da u našoj ulici stanuje samo gospodin Dronjak .Nepoznati čovjek samo prokomentira sebi u bradu:”ma znam da se radi o nekim ritama.
@Zana, za Mileta i Maru znam, ali su me rite bacile u trans.Voljela bih da i dalje ”zive” komentari na ovaj post, vjerujem da bismo došli do nevjerovatnih primjera.
Meni je i dalje br. 1 Tripo Sparavalo.
Nije roditeljima bilo dovoljno što se dijete preziva Sparavalo pa mu dodali i Tripo 😀
Moj košija,veliki ljubitelj fudbala,dao sinu ime Euzebio.Po uzoru na njemu najdražeg fudbalera.Kad je malo porastao da može malo šutnuti loptu,otac mu kupi najbolju loptu u gradu…eh pošli se ostvarivati životni snovi.Kad je sutradan došao kući sa posla,sin se sa curicama igra krpica. Ništa od snova. Veli:”Ja mu kupio najbolju loptu u gradu,dao mu ime Euzebio a on se igra šari”.
Ja se inace prezivam ILIC a zivim u Australiji.
Anglosaksonci su moje prezime izgovarali na razlicite nacine ali najcesce kao: mister “ajlik”, na sta sam ja kad nisam dobre volje odgovarao sa Ok, you can lick as you much and my name is “Ïlich”
Prilikom jednog putovanja u otadzbinu, pri cekiranju na aerodromu se desilo upravo to, na sta se zena koja je bila iza mene u redu, a ocigledno iz nasih krajeva glasno nasmejala. Nakon toga smo stupili u konverzaciju i ja se pozalim njoj da mi se to cesto desava, ali eto naviko sam… na sta mi ona odgovori:
Potpuno te razumem, ja se prezivam DIKLIC (dik lik).
Ko razume shvatice…
Moja draga Mrkadza Dzandza!
Taman sam to htjela da prokomentarisem…ali ti nikad nista ne zaboravljas!
Imam slicnih problema kad se ovde predstavljam…
Moram im po nekoliko puta ponoviti moje ime…i kad vidim da ne pomaze, samo jasno i glasno kazem Snow White!
Ljubi te tvoja Ljubica
@ Ljubice, ipak sam zaboravila kako sam pilala Al-a koji mu je nadimak 😆 Sjetih se sad kad ti spomenu Snow White 😛
Sinoc sam gledala slike iz Barselone, rastuzila bih se da nije prevagnula ljutnja zbog toga sto sam izgledala kao dobro utovljena svinja 😀