Sad kad sam se otarasila spamčina, nema nazad, mora se pisati. A jedva da pronalazim vremena da spavam bar malo duže već što je to činio Nikola Tesla, ako je vjerovati onome što za njegov brtzopotezni san govore. Nisam Nikola Tesla, a sve manje ličim i na samu sebe, a proći će, to me tješi , jer sve što ima početak , ima i kraj. Valjda 🙂
I da se zna, ne udajem se ja. Već samo naglas razmišljam, o temi u mojoj narednoj emisiji. Kako sam onomad skupila 300 komentara tražeći ime i danas neregistrovanoj firmi, tako se nadam da ćete mi pomoći svojim komentarima i ovaj put.
Pitanje je jednostavno 😉
Da li je i u 21 vijeku udaja imperativ 😆
Da li nam se takva obrazac ponašanja servira u svemu što nas okružuje, od Kozma, ako ga ne daj bože čitamo, do serija u kojima i kada su žene dobro društveno pozicionirane, obrazovane i situirane, nisu što bi se reklo zaokružene, ako nemaju bolju polovinu. Imamo li pravo da udaja bude dio našeg izbora, a ne nužde i potrebe za sprečavanjem da komšiluk i šira rodbina priča kako nas niko nije htio?!
Zašto je slobodna žena u četrdesetim baba djevojka a slobodni muškarac u istim godinama najpoželjniji neženje?Zbog čega se uz uspješnu ženu naglašava da je , u slučaju da jeste, dobra supruga, divna majka i vrijedna domaćica, a kada se priča o uspješnom muškarcu nikome ni na pamet ne bi palo da kaže kako redovno usisava, vodi djecu u park ili baca smeće? 🙂
U zadnje vrijeme primjećujem čitajući kojekakve intervjue da se svakoj djevojci koja ima trideset ili malo više obavezno postavlja pitanje kad se planira udati.
Šta mislite koliko bi bilo brakova kada bi se samo vjenčali ljudi koji su zaljubljeni , ono baš zaljubljeni, kada brak ne bi bio ”dozvoljen” onima koji u njega ulaze samo zbog straha da ne ostanu sami?
Samo mi nemojte reći kako je besmisleno praviti emisiju na ovu temu, ponekad je besmisleno i živjeti, ali se mora ili bi barem trebalo 😉
Unaprijed zahvalna na odgovorima 🙂
Koliko god žena uspešna bila, mislim da će je društvo i dalje prvenstveno stavljati u ulogu majke i domaćice kojoj je mesto u kući, pored muža (ili muškarca) uz decu a da pri tom obavezno privređuje i bude uspešna na svim poljima, drži sve konce u rukama. Muškarac po pravilu treba da je gazda, uspešan. Međutim, mislim da se polako menja stav uspešnih muškaraca i da počinju da prepoznaju pravu ulogu žene i da je ne vide samo kao figuru u kući. Žena danas treba da se iskaže na mnogim poljima i postaje preopterećena. Mislim da uspešna žena danas mnogo promišljenija i spremnija ulazi u bračnu zajednicu.
Udaja je uvek imperativ, nema to veze sa 21. vekom 😉
Nisam ti ja neki ekspert za ovu temu, ja sam vec udata 😀 ja sam pre za onu: “Kad ce deca?” 😀
A komotno bi mogla da napravis i emisiju na temu: Trudna sam 😉 Ta dva pitanja su zapravo nerazdvojiva, jer oba su povezana s cinjenicom da si “matora” za udaju ili “matora” za decu.
Iskreno, ja ne mogu da zamislim svoj zivot ni bez nekog koga cu da volim, ni bez dece. Moj zivot bez toga zaista ne bi bio totalno ispunjen. Karijera, uspeh i sl. meni bar, i jesu na drugom mestu. I ne mislim da to ima veze sa propagandom, nego jednostavno sa samom prirodom i potrebom za produzenjem vrste 😉
Recimo, bas sinoc, sedimo s nekim ljudima i oni mi ponudili neki posao koji bi zahtevao da budem dosta na putu. Meni nije palo na pamet ni da ga razmatram. Razdvojenost od Miljana mi mnogo teze pada od osecanja da nisam samostalna i uspesna poslovna zena 😉
E sad, ne znam kako se druge zene udaju, ali pritisak familije na tu temu je nesto sto realno postoji. Ja sam iz inata (e budale 😉 ) razmisljala da se nikada zvanicno ne udam, jer za moju porodicu bruka sto neudata zivim s Miljanom bila je jednaka bruci da sam sama u tim godinama. Posle zvanicne udaje su negodovali sto nisam promenila prezime, a vec dve godine slusam zvocanje na temu kako sam matora i treba da radjam decu 😀
I iskreno verujem da vecina brakova i nastaje iz ljubavi, ali se veliki deo njih i raspada zbog ovog stalnog uplitanja familije, prijatelja i rodbine. Problem nije ljubav, problem je sto se svako nalazi prozvanim da bude teta-saveta i neshvatanja okoline da su: brak, deca, ljubav i sex intimna pitanja svakog coveka, te da svi ostali treba da se manu komentarisanja i uplitanja u tudju intimu, samim tim i postavljanja glupih pitanja “kada mislis da se udas?” 😉
ako po necemu odskaces od okoline, automatski postajes tema razgovara i analiziranja. na pitanja kada ces ovo/ono, odgovara se sa ti ces prvi/a biti obavesten/a 😉
treba postovati svaciji izbor i ne treba se trpati u tudje zivote, kao sto ne volimo da se drugi trpaju u nase.
p.s. od tih 300 komentara koje pominjes, bar 100 je bilo trazenje mog imena 🙂
Emisija završena , hvala na pomoći 😉
bslp, znam, sjećam se,ti si bio razlog mog vrtoglavog uspona na Blogotku 😆
CyberCat , slažem se, i ovo što si zadnje rekla čini mi se da ima i svoju krajnost, a to je ulazak bez razmišljanja.
Marice, podsjetila si me da nakon pitanja o udaji idu pitanja o djeci, a svi zaboravljaju da je to dio paketa koji se zove nepristojna pitanja.
Podržavam tvoj raspored prioriteta 😉
LOL pa ti si prava udavača!!! Ja i Nano smo petresli tu temu više puta i sreća pa oboje imamo poprilično blizak stav. Nema braka dok se ne mora. Dijete nužno ne znači da se mora. Zako smo većinu zajedničkih “stvari” napravili iz čiste zajebancije vjerujem da ćemo se jednom zajebat i napravit djete. Već je dogovoreno da će to u poz. smislu biti jeben zajeb za oboje. Tj. zajeb do jaja 😉
Ono što mene od same udaje jače fascinira su ZARUKE. Wtf. su zaruke uopće. Sjećam se dok smo bili klinci par puta se išlo na neku proslavu zaruka sa starcima. Neke sestrične i bratići su bili u pitanju. Đizs koja bruka, e tu se prepoznaju udavače. Presmješno mi je što to upće postoji a svejdočim nekolicini parova koji su “zaručeni” (hihihihihi)i nekolicini pojedinaca koji su bili zaručeni (rofl). Tim više su si produžili agoniju podjebavanja od mene i snebivanju baba iz komšiluka.
Naravno da imam ideju. Nama je uskoro neka značajna obljetnica i pravimo ODRUKE. Lagano se već uvježbava koreografija nadahnuta obredom omlećivanja iz Nadrealista. Sisat ćemo motku i mahat rukama. Odruči – Odručio ajme gazda omleći ti se sin. Bićeš pozvana pa će bit materijala za mini seriju ;)))
Ne znam kakvo ti je okruženje, al’ ovo moje je Bože me sačuvaj! Znači, barem jednom nedeljno mi neko postavi pitanje u vezi udaje ili makar nabaci tu temu.
Neki dan srećem drugaricu, i puna entuzijazma i elana joj saopštavam kako sam dobila posao, a ona mi odgovara sa “Jel’?…pa, fino… A kad se udaješ?”
Do vraga, pa danas je lakše udati se nego naći posao!
Al’ ipak je ovo Balkan, i ljudi smatraju da bi nekom poput mene s 28 godina, udaja trebala biti pod MUST i URGENT.
Eh, da! Kad sam bila na razgovoru za posao, jedno od pitanja je bilo i da li mislim da jedna žena istovremeno može imati i karijeru i porodicu. Kad sam potvrdno odgovorila, tip koji me je intervjuisao je ladno pitao: “Jeste li sigurni?” 😉
Najbolja knjiga o braku. Garantirano prosvjetljava:
http://www.amazon.com/Marriage-History-How-Love-Conquered/dp/014303667X
Udaja..udatim i neudatim. Dilema udaje, braka, posle roditeljstva.
Ono što neudata dumaš, nećeš kada se udaš. Eh da sam samo znala o čemu ću tek onda da dumam.
O istim stvarima udaje, braka, bla bla bla ali druga čorba drugog ukusa. Priznajem malo poražavajuće, …perpetuum mobile…
Jer jednoj tridesetogodišnjoj uspešnoj slobodnoj ženi možda pokoja noć prođe u razmišljanju kada bi i da li bi trebala brinuti o udaji jer…ko zna…dok jedna tridesetogodišnja uspešna majka jednogodišnjeg bebca, po koju noć provede pokušavajući da se seti šta to beše unconditional freedom…..zato majka vam kaže uživajte:)